Da li će AI uzeti naš posao? Evo šta 87% CEO-ova skriva od nas

Trideset sekundi. Toliko je trebalo da se moj svet okrene naglavačke.

Jedna veštačka inteligencija napisala je opis radnog mesta za 30 sekundi – zadatak na koji sam inače trošila čitav sat. Gledala sam u ekran potpuno zatečena. Ja sam Milica Jovanović, direktorka ljudskih resursa iz Beograda. Pre samo godinu dana, pomisao da AI uđe u moj posao ispunjavala me je strahom. Danas, AI mi je postao neprocenjiv partner. Ovo je moja priča o transformaciji – od šoka i nesigurnosti do uspeha i ponosa.

Šok i strah: da li je ovo kraj karijere?

Sedela sam za svojim radnim stolom kada mi je kolega pokazao novi AI alat. Ukucao je nekoliko ključnih detalja, i gotovo istog trena na ekranu se pojavio gotov opis radnog mesta, savršeno sročen. Srce mi je brže zakucalo. Šok. U glavi mi se rojilo hiljadu misli: „Ako algoritam može da napiše oglas za posao za pola minuta, gde je tu moje mesto? Da li sam ja sada višak? Treba li da menjam profesiju?”

Nisam to očekivala. Imala sam utisak da posmatram kako mašina preuzima deo mog posla koji sam smatrala svojom ekspertizom. Osećala sam se kao kočijaš onog trenutka kada je prvi automobil protutnjao ulicom – zapitala sam se hoće li moje veštine postati suvišne u novoj eri. Taj prvobitni strah bio je ogroman. Te večeri jedva sam zaspala razmišljajući o budućnosti: nakon više od decenije iskustva u HR-u, odjednom sam pomislila da sve to može da postane bezvredno pred naletom AI-ja.

Prvi uspeh: AI mi je vratio vreme

Uprkos strahu, radoznalost i profesionalna dužnost su me naterali da dam šansu AI-ju. Nedugo zatim, na mom stolu se našla gomila od 200 pristiglih CV-jeva za novo radno mesto. To je bio tipičan mukotrpan zadatak koji bi inače zahtevao dane pažljivog čitanja i selekcije. Setila sam se onog opisa posla generisanog za tren i pomislila: „Dobro, da vidimo da li AI može da mi pomogne u ovome.”

Otvorila sam ChatGPT i počela da eksperimentišem. Zamolila sam ga da sažme ključne kvalifikacije kandidata, da izdvoji najrelevantnije iskustvo, da mi predloži prvih deset na osnovu zadatih kriterijuma. Dok sam pregledala rezultate, shvatila sam da mi AI praktično štedi sate monotonog rada. Naravno, svaki predlog sam proverila – koristila sam svoje iskustvo da validiram izbore – ali je naporan posao sakupljanja informacija bio drastično ubrzan. Umesto da danima prebiram po biografijama, već tog popodneva imala sam uži izbor kandidata i dovoljno vremena da se posvetim onome što je zaista važno: razgovorima sa ljudima.

Te večeri sam iz kancelarije izašla ranije nego ikad. Umesto da ostajem prekovremeno zatrpana papirima, stigla sam kući na večeru s porodicom. Moj suprug je bio prijatno iznenađen; deca su me dočekala radosno jer sam napokon imala vremena da se igram s njima posle posla. Osetila sam olakšanje i iskreno oduševljenje. Shvatila sam da sam, umesto robota za obradu CV-jeva, ponovo postala osoba od krvi i mesa u svom poslu – mogla sam da se fokusiram na empatiju, intuciju i procenu kulture tima, sve one ljudske aspekte koje nijedna mašina ne može zameniti.

Ponos i mentorstvo: kolege me zovu “AI mentorka”

Kako su nedelje prolazile, nastavila sam da koristim AI u svakodnevnom radu. Pisanje opisa posla, analiza podataka o platama, sastavljanje izveštaja, kreiranje predloga za obuke – zadaci su postali brži i jednostavniji uz pametnu asistenciju. Moje kolege su to počele da primećuju. Prvo bi mi nesigurno pokucali na vrata kancelarije sa pitanjem tipa: “Hej, čuo sam da koristiš onaj ChatGPT… Možeš li mi pokazati kako ti to tačno pomaže?”

Ubrzo, sve više kolega je dolazilo po savet. Delila sam svoje primere otvoreno: kako mi je AI pomogao da sastavim personalizovanu ponudu za kandidata, kako sam uz njega brzo analizirala rezultate ankete zadovoljstva zaposlenih. Počela sam da uživam u ulozi mentora za veštačku inteligenciju.

U šali su krenuli da me zovu “AI mentorka”, ali taj nadimak mi je izmamljivao ponosni osmeh. Sećam se dana kada me je naš generalni direktor zamolio da održim kratku prezentaciju za ceo tim o tome kako koristimo AI u HR-u. Nekada sam se plašila da ću zbog AI postati nebitna, a sada sam dobila priliku da stanem pred kolege i podelim svoje znanje o nečemu što mi je isprva ulivalo strah.

Kada je prezentacija počela, osetila sam blagu tremu – ali ne onu parališuću, već uzbudljivu. Pogledala sam kolege, setila se sebe samo nekoliko meseci ranije i odlučila da im objasnim sve jednostavnim jezikom. Rekla sam im otprilike ovako:

• AI je kao navigacija za vozača – vi držite volan i odlučujete kuda ćete, a navigacija pomaže da brže stignete do cilja.
• AI je kao kalkulator – munjevito obavlja proračune i analize, ali čovek mora da unese prave podatke i da razume dobijene rezultate.
• AI je kao lični asistent – može da preuzme rutinske administrativne poslove i podseti vas na važne stvari, dok se vi fokusirate na strateške odluke i kreativne zadatke.
• AI je kao autopilot u avionu – pilot i dalje nadgleda let i donosi ključne odluke, ali autopilot održava kurs i smanjuje opterećenje tokom dugog putovanja.
• AI je kao talentovani pripravnik – može da obradi ogromnu količinu informacija i predloži rešenja, ali mu je potrebno vaše iskustvo, smernice i završna reč.

Dok su ovi primeri odzvanjali prostorijom, video sam klimanje glavama i osmehe odobravanja. Led straha počeo je da se topi na licima mojih kolega, baš kao što se i kod mene istopio pre koji mesec. Ljudi su shvatili poentu: AI nije tu da im uzme volan iz ruku, već da im pokaže bolji put.